Kategorija: Vesti Organizacije: UNMIK Tags:
KOVID-19 je ispit za društva, vlade, zajednice i pojedince. Vreme je za solidarnost i saradnju u suzbijanju virusa, i za
ublažavanje posledica, često nenameravanih, koje su proizvod mera preduzetih za zaustavljanje širenja Kovida 19.
Poštovanje ljudskih prava u svim segmentima, uključujući ekonomska i socijalna prava, i građanska i politička
prava, predstavlja temelj za uspešan odgovor u oblasti javnog zdravlja i za oporavak od pandemije.
PRISTUP ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
- Strategije zdravstvene zaštite ne bi trebalo da se bave samo medicinskim aspektom pandemije, već i ljudskim pravima i rodno specifičnim posledicama mera preduzetih u odgovoru na zdravstvenu krizu.
- Lečenje mora da bude dostupno svima, bez diskriminacije,uključujući one u marginalizovanom i najosetljivijem položaju.
- To znači obezbediti da nikome ne bude uskraćeno blagovremeno i odgovarajuće lečenje zbog nemogućnosti plaćanja ilizbog godina starosti ili zato štoih stigmasprečava da se leče.
- Vlade moraju da donose teške odluke u odgovoru na Kovid 19. Međunarodno pravo dozvoljava vanredne mere kao odgovor na značajne pretnje – ali trebalo bi damere kojima se ograničavaju ljudska prava budu srazmerne procenjenom riziku, neophodne i primenjivane na nediskriminatoran način. To znači da treba da imaju određeno trajanje i usredsređenost, i da je pristup koji se primenjuje u zaštiti javnog zdravlja u najmanjoj mogućoj meri nametljiv.
- U uslovima proglašenog vanrednog stanja, države koje su članice Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima dužne su da ispune svoje zakonske obaveze pružanja službenog obaveštenja preko Generalnog sekretara UN. Regionalni sporazumi o ljudskim pravima sadrže slične obaveze.
- U pogledu Kovida 19, ovlašćenja u vanrednim okolnostima moraju da se koristeza legitimne ciljeve javnog zdravlja, a ne kao osnov za gušenje različitih mišljenja ili ućutkivanje branilaca ljudskih prava ili novinara, ili za preduzimanje bilo kojih drugih mera koje nisu izričito neophodne za rešavanje zdravstvene situacije. Pojedina prava ne mogu se ograničavati čak ni za vreme vanrednog stanja(tzv. nedodirljiva ljudska prava), uključujući načelo zabrane prisilnog vraćanja, zabranekolektivnog proterivanja i zabrane mučenja i zlostavljanja,pravo na slobodu misli,savesti i veroispovesti, idruga prava.
- Vlade moraju da obaveste pogođeno stanovništvo šta vanredne mere jesu, gde se primenjuju i koliko dugo se planira da ostanuna snazi, i potrebno je da ova obaveštenja budu redovno ažurirana i naširoko dostupna.
- Čim postane izvodljivo, važno je da vlade obezbede povratak života u normalu i dane koriste vanredna ovlašćenja kako bi unedogled regulisali svakodnevni život, kao i da uvide da odgovor mora da bude u skladu sa potrebama različitih faza ove krize.
