Kategorija: Vesti Organizacije: UNMIK , IOM Tags:
Septembra 2019. godine, na Evropski dan jezika, je u Prištini predstavljen digitalni srpsko-albanski rečnik. Za sada broji 20.000 reči a plan je da do juna 2021. sadrži 50.000 do 60.000 reči. Ovaj rečnik je plod saradnje Kancelarije poverenika za jezike, nevladine organizacije “Centar za socijalne inicijative”, Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Pokušali smo da saznamo kome je rečnik namenjen, da li će napraviti pomak u poštovanju Zakona o službenim jezicima na Kosovu, kao i koliko je izvesno da srpski i albanski postanu deo formalnog obrazovanja. “Prošlo je skoro tri decenije od poslednjeg srpsko-albanskog rečnika ove veličine. Ubeđeni da je jezička barijera ne samo govorna, već i mentalna prepreka u razumevanju ljudi na Kosovu, odlučili smo da im omogućimo ono što zvanične politike nisu: lako dostupan, kvalitetan i za upotrebu jednostavan rečnik reči i izraza koje svakodnevno čuju u svom okruženju”, objašnjava Veljko Samardžić iz organizacije “Centar za socijalne inicijative”, koja je radila na izradi rečnika. Potreba za izradom rečnika je prepoznata i u istraživanju koje je tokom 2014. i 2015. radila Kancelarija poverenika za jezike. Rečnik je, pre svega, namenjen službenicima koji se bave prevodom ali i ostalim zainteresovanim akterima. „Mislim da je ovaj rečnik, na neki način, već deo akademske zajednice. Autori koji na rečniku rade su eminentni profesori iz Prištine i iz Beograda i stručnjaci za leksikografiju, tako da, verujem da je, na taj način, najbolje uključena akademska zajednica u čitav ovaj proces. To će pomoći promociji samog rečnika među stručnjacima“, kaže Slaviša Mladenović, poverenik za jezike. „Treba da se radujemo različitosti društva“ Dhurata Prokshi radi prevode u sudu u Severnoj Mitrovici a ujedno je i nastavnica srpskog i albanskog jezika. Smatra da bi rečnik trebalo da koriste svi oni koji se bave jezicima a posebno u institucijama. Ukazuje na neophodnost poštovanja Zakona o službenim jezicima, te podseća da postoje brojne teškoće sa kojima se prevodioci suočavaju na radnom mestu. Po njenom mišljenju je važno da građani tokom obraćanja institucijama odgovore dobijaju na svom jeziku. „Neophodno je da se poveća broj stručnjaka u okviru institucija koje su osnovne ili koje imaju više kontakata sa građanima. Drugo, da se uloži u proširenje ljudskih resursa da i prevodioci koji već rade i oni koji imaju neko znanje a vole da se uključe u institucije imaju priliku da to učine“, objašnjava Dhurata Prokshi. „Međutim, posao sa jezicima i posao prevodioca je nešto što ne bi trebalo da se shvati samo u okviru tehničke pomoći već treba stalno da se ulaže u to. Jezik nije samo jedan oblik, posebno to odredi tema u okviru koje treba da se prevodi ili da se radi na tome“, kaže Prokshi. Ona ističe prednosti poznavanja oba jezika: „Kad znaš oba jezika imaš lakši pristup svim uslugama koje su potrebne. Možeš da stekneš neku saradnju koja nije bila moguća uz poznavanje samo jednog od ovih jezika koji su službeni na Kosovu. Mislim da to može da ima veliki uticaj i na međuljudske odnose, kada bismo se razumeli na jezicima jedni drugih. Treba da se radi na malo boljem nivou, ne da se samo menja ambalaža već da se radi na promeni u srži, da ljudi shvate da je jezik nešto što je deo identiteta, nečega što mi kao građani 21. veka treba da ispoštujemo i treba da se radujemo različitosti našeg društva a sve to i uz poštovanje jezika.“ Učenje albanskog, odnosno srpskog, u školama je još uvek tabu tema. Nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti desiti. Na Kosovu funkcionišu dva obrazovna sistema, jedan po zakonima Kosova, drugi po zakonima Srbije i jedan drugi ne prepoznaju. “Već trideset godina ne učimo jezike svojih komšija i to je jedan nesrećni jubilej”, kaže Samardžić. Ni Mladenović nije optimista kada je u pitanju uvođenje srpskog i albanskog u formalno obrazovanje: „Svi navode više poteškoća u tom procesu nego prednosti koje bi taj proces mogao da donese. Mnogo je glasova koji tvrde da za to nije trenutak. Ipak, smatram da je potpuni imperativ da se nešto tako desi i jedna neminovnost, te da će do toga doći u kraćem ili dužem roku onda kada se stvore uslovi.“ Prema istraživanju koje je sproveo “Centar za socijalne inicijative” uz podršku IOM-a i Britanske ambasade samo 5 proenata ispitanih kosovskih Srba izjasnilo se da govore albanski jezik. Ako se ima u vidu da samo 2 odsto mladih Srba do 18 godina kaže da govori albanski jezik a da takvih među anketiranima na severu Kosova uopšte nema jasno je da će ovaj ukupni broj poznavalaca albanskog jezika vremenom opadati. Istraživanje pokazuje nešto bolje stanje u poznavanju jezika u okviru albanske zajednice. Od svih ispitanih Albanaca 18 odsto govori srpski jezik, 49 odsto delimično razume a 33 odsto kaže da ne razume srpski jezik. Kada je u pitanju spremnost za učenje jezika 71 odsto ispitanih iz srpske zajednice volelo bi da zna albanski jezik dok blizu polovine mladih albanaca bi volelo da zna srpski jezik. Samardžić objašnjava da su istraživanja pokazala da se mnogo pozitivnije gleda na fakultativno nego na formalno učenje jezika. “Kada se na ovu inicijativu gleda kao na obaveznost, dakle ako bi se učenje jezika okruženja uvelo kao obavezni obrazovni predmet, tada rastu otpori, strah od gubitka identiteta i tome slično.” Iz tog razloga je mišljenja da je trenutno najpovoljnija klima za fakultativne programe, kao što su kursevi jezika u školama ili drugim institucijama bez njihovog formalnog uvođenja. Objašnjava da je platformu za učenje albanskog i srpskog jezika “VocUp” posetilo oko 24.000 ljudi, da na mesečnom nivou njihove postove vidi 170.000 ljudi, što je, kako kaže, 15 odsto korisnika interneta na Kosovu. “One koji se o Kosovu jedino informišu preko medija će možda iznenaditi podatak da trenutno širom Kosova 600, uglavnom mladih ljudi, uče albanski i srpski, da se na poziv IOM i Britanske ambasade za ovaj kurs prijavilo oko 900 ljudi. Da u Prištini oko 350 ljudi uči srpski jezik. Priznaćete da je to jedna od retkih dobrih vesti sa Kosova”, kaže Samardžić. Dodaje da se ovi podaci ne slažu sa opštom slikom o konfliktnom Kosovu ali ukazuje i na to da ovi napori nisu dovoljni bez poštovanja zakona. “Sve ove dobre vesti su u senci nedopustivog nepoštovanja Zakona o jezicima i jezičkim pravima na kojima nevećinske zajednice treba da insistiraju. Mi samo smatramo da su to dva procesa i da jedan drugi treba da podstaknu, a ne da ograničavaju”, objašnjava Samardžić. Šta su sledeći koraci Poverenika za jezike? Sledeći koraci u radu Kancelarije poverenika za jezike mogu se svrstati u tri osnovne kategorije: jačanje kapaciteta administracije da bolje sprovede zakon o upotrebi jezika što se može rasčlaniti na nekoliko bitnijih aktivnosti kao što su formiranje službe za prevođenje u kancelariji premijera, jačanje kapaciteta službenika, njihova obuka, snabdevanje softverima kao što je, između ostalih, i ovaj rečnik, izrada vocup-a za adminsitraciju i tome slično; sledeći bitan element je obrazovanje koje bi trebalo da reši probleme sa ponudom na tržištu rada ali i uopšte sa poznavanjem jezika okruženja, koji je jako bitan element u komunikaciji između zajednica; i konačno jačanje svesti stanovništva o dobrobitima sprovođenja zakona o upotrebi jezika, o mehanizmima za žalbu, mehanizmima za rešenje problema sa kojima se suočavaju i tako dalje. Postoje i brojne druge aktivnosti koje ne možemo definisati u ovom trenutku a koje su ad hoc, na osnovu žalbi koje Kancelarija poverenika dobija od građana.
